Брачни стерилитет и инфертилитет
Уколико жена и послије једне године редовних незаштићених полних односа не може да оствари трудноћу, може се говорити о брачном стерилитету.
Стерилитет означава стање у којем жена није у стању да оствари трудноћу.
Инфертилитет је стање у којем жена може да затрудни, али има потешкоће да трудноћу изнесе до краја и да роди.
Неплодност у браку може потицати од оба супружника. Раније је кривица за неплодност, чак и у медицинским круговима углавном приписивана жени. Данас се сматра да је у 1/3 случајева разлог за неплодност од стране жене, 1/3 од мушкарца, а у преосталих 1/3 отпада на тзв. идиопатски стерилитет, тј. онај за који се код партнера не може пронаћи узрок.
Стерилитет због своје учесталости није само проблем брачних партнера, него у извјесној мјери и читавог друштва. Проценат стерилних бракова се сваким даном повећава. Да би дошло до оплођења, гениталије оба сексуална партнера треба да су нормално развијене и да не постоји никакав већи поремећај у њиховој функцији, тј. потребно је да партнери буду способни за обављање нормалних полних односа.
Испитивање стерилитета треба започети након годину дана неуспјешних покушаја да се затрудни. Даље одлагање посjете љекару, након годину дана безуспјешних покушавања, може да резултује губитком времена код парова гдје проблем стварно постоји.
Уколико је жена старија од 35 година савјет је да се након шест мјесеци безуспјешног покушавања јави доктору пошто у овим ситуацијама постоји већа шанса за постојање инфертилитета, а и временски период до завршетка репродуктивног доба је краћи.
Ако је жена старија од 40 година савјет је да се пар јави љекару након свега два до три мјесеца покушаја, а у ситуацијама гдје је жена старија од 42 године пожељно је јавити се љекару чим се донесе одлука о планирању трудноће.
Савјетује се јављање пара доктору најкасније у року од шест мјесеци безуспјешних покушаја у ситуацијама гдје мушки или женски партнер зна за постојање одређеног стања или обољења у ранијем животном добу, а које може бити узрок стерилитета .
У Републици Српској осигураницима је доступна здравствена услуга биомедицински потпомогнуте оплодње (IVF), a Фонд здравственог осигурања Републике Српске финансира три покушаја зачећа овим поступком. Такође, Фонд финансира и услугу чување ембриона на двије године. Поступак вантјелесне оплодње врши се у посебном центру специјализованом за хуману репродукцију.