Полно преносиве инфекције

Према подацима Свјетске здравствене организације – СЗО, полно/сексуално преносиве инфекције су једна од пет врста болести због којих одрасли широм свјета најчешће траже медицинску помоћ.

sos ppi

Појам полно/сексуално преносиве инфекције или скраћено ППИ/СПИ (енгл. sexual  transmitted infection-STI):

Полно преносиве инфекције  су заразне болести које се преносе са заражене особе на здраву, најчешће сексуалним контактом (укључујући вагинални, анални и орални секс). Неке полно преносиве инфекције такође се могу преносити и другим начинима преноса, попут крви или крвних деривата и других тјелесних течности (сперма, вагинални секрет, пљувачка, мајчино млијеко). Неке од полно преносивих инфекција, могу се пренијети  са мајке на дијете, током трудноће и порођаја тзв. вертикалном трансмисијом болести.

Три полно преносиве инфекције чији су узрочници: humani papiloma virus (HPV), trihomonas vaginalis и hlamidia trahomatis, чине 88 одсто од свих полно преносивих инфекција  у доби од 15.-24. године живота. Ови подаци о ППИ јасно указују да су најугроженија популација сексуално активни млади, старосне доби од 16. до 26.године.

Као најзначајнији узроци глобалне раширености полно преносивих инфекција наводе се: сексуална револуција, миграције становништва, рат, лоше хигијенске прилике, здравствена непросвјећеност, ризична понашања (рано ступање у сексуалне односе, више сексуалних партнера, нередовно коришћење кондома, случајни партнери, коришћење психоактивних суспстанци – ПАС, ИВ дроге…), недоступност здравствених услуга, незнање, недоступност кондома и др.

Основни симптоми

Основни симптоми полно/сексуално преносивих инфекција су:

  • пецкање, жарење и болови у току мокрења или након мокрења (хламидија, гонореја, кандидијаза)
  • бјеличасте наслаге, брадавице или ранице на полним органима, анусу или устима (хумани папилома вируси – HPV – кондиломи, herpes simplex вирус, сифилис)
  • секрет из органа урогениталног тракта (гонореја, трихомонијаза, кандидијаза);
  • крварење у току или након сексуалног односа
  • повећане лимфне жлијезде у препонском предјелу (хламидијаза, limfogranuloma venereum, HIV/AIDS, сифилис)
  • болови у тестисима (гонореја)
  • болови у трбуху, посебно у доњем дјелу трбуха (гонореја, хламидијаза)

У великом броју случајева тегобе и симптоми не морају бити присутни. Некада могу проћи недјеље, мјесеци или године, нарочито код HIV инфекције, до појаве првих симптома болести.

С обзиром да многе инфекције могу бити без симптома, инфицирана особа ће лакше улазити у незаштићен сексуални однос а да при томе није свјесна да  преноси  болест партнеру. Исто тако, недостатак симптома и тегоба за собом повлачи и нејављање љекару, тако да неће започети лијечење на вријеме, чиме се ствара повољно окружење за развој бројних компликација.

Нелијечене сексуално преносиве инфекције доводе  до развоја слиједећих компликација:

  • пелвична инфламаторна болест (енг., pelvic inflammatory diseases ) или запаљење горњих дијелова гениталног тракта код жена
  • стерилитет (мушки, женски)
  • ванматеричне трудноће
  • пријевремени порођаји
  • перинаталне инфекције
  • инфекције новорођенчади
  • генитоанални карциноми итд.

Лијечење ППИ

Три бактеријске ППИ (хламидија, гонореја и сифилис) и једна паразитарна ППИ (трихомонијаза) су излијечиве ефикасном примјеном  постојећих антибиотика.

За  херпес и HIV, доступни су антивирални лијекови који могу модулирати ток болести, иако је не могу излијечити. Код хепатитиса Б, модулатори имуног система (интерферон) и антивирусни лијекови могу помоћи у борби против вируса и успорити оштећења јетре.

Превентивне мјере

Превентивне мјере дјеле се на:

а) Опште мјере су:

  • Едукација о путевима ширења и спречавању настанка ППИ
  • Употреба кондома
  • Контрола крви, крвних деривата и органа
  • Смањивање броја особа са ризичним понашањем (алкохолизам, дрога..)
  • Лијечење партнера
  • Контрола трудноће и порођаја (HPV, HSV, HBV, HIV)
  • Добровољно и повјерљиво саветовање и тестирање на ППИ
  • Провјера здравственог стања партнера прије ступања у сексуалне односе

б) Специфичне мјере су:

  • Вакцине HBV, HPV
  • Хиперимуни гамаглобулини (бјеланчевине крви које пружају висок ниво одбране од заразних болести )
Полно преносиве инфекције





Основне карактеристике најчешћих ППИ

Сифилис

Узрочник: Трепонема палидум (treponema pallidum)

Извор заразе: болестан човјек

Путеви преношења: полни контакт, ријеђе индиректно, трансфузија, вертикална трансмисија (пренос са мајке на дјете током трудноће и порођаја )

Улазна врата: кожа и слузокожа

Клиничка слика зависи да ли је  венерични, конгенитални или ендемски облик, а у првим фазама се јавља безболна раница на мјесту уласка трепонеме и осип по тијелу.

Терапија: пеницилин

Гонореја

Етиологија:Најсерија гонореје ( Neisseria gonorrhoeae)

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски носиоци

Путеви преношења: полни контакт, ријеђе индиректно, перинатално/ вертикална трансмисија

Улазна врата: слузокожа урогениталног тракта, ректума и коњуктиве

Инкубација: 2-10 дана, најчешће 3 дана

Клиничка слика: најчешћи  симптоми су пецкање приликом мокрења и жућкаст секрет; присутна је разлика у клиничкој слици код мушкараца и жена. Жене имају мање субјективних тегоба. Остале локације: аноректална, орофарингеална гонореја (уста / ждријело), гонороични конјуктивитис

Хламидијазис (hlamydiasis)

Етиологија: хламидиа трахоматис (chlamydia trachomatis )

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски носиоци

Путеви преношења: полни контакт,  перинатално/вертикална трансмисија

Улазна врата: слузокожа урогениталног тракта, ректума и коњуктиве

Инкубација: 1-3 недеље

Клиничка слика: Обично је асимптоматска ; уколико  има симптома то су пецкање приликом мокрења, појачан вагинални секрет,  бол у доњем дијелу леђа ,бол приликом секса и вагинално крварење између циклуса.

Код мушкараца може настати uretritis (упала мокраћног канала), epidimitis ( упала тестиса) , prostatitis (упала простате ), уретрална стриктура (сужење мокраћног канала );  код жена cervicitis (упала грлића материце ), uretritis (упала мокраћног канала ), endometritis (упала ендометријума- унутрашњег дијела материце), salpingitis (упала јајовода),  пелвична инфективна болест, компликације у трудноћи; оба пола Reiterov sindrom (реактивни artritis, conjuctivitis,осип на длановима и табанима …) стерилитет, inkluzorni conjuctivitis adultorum (инклузиони коњуктивитис одраслих ), lymphogranuloma venereum , trachoma (грануларни коњуктивитис ) смрт фетуса/новорођенчета, pneumonia (упала плућа) новорођенчета.

Благи симптоми и асимптоматско носилаштво присутно је код око 70% жена.

Херпес симлекс (herpes simlex)

Етиологија: herpes simplex вирус 1 (HSV 1) и herpes simplex вирус 2 (HSV 2).

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски носиоци

Путеви преношења: полни контакт, орални контакт,  перинатално/вертикална трансмисија

Улазна врата: здрава (неоштећена)  кожа и слузокожа (букална слузница, слузокожа урогениталног тракта, ректума) и коњуктиве.

Инкубација: 2-12 дана

Клиничка слика:

HSV 1– Орална херпесна инфекција је углавном асимптоматска, а већина особа са HSV 1 инфекцијом није свјесна да су заражени. Симптоми оралног херпеса укључују болне пликове (везикуле) или отворене ране( улцерације) у или око уста. Обољеле особе осјећају пецкање, свраб или осећај печења око уста, пре појављивања везикула и рана.

HSV 2– Инфекције гениталног херпеса често су без симптома, или имају благе симптоме који остају непрепознати. Пракса је да, око 10-20% људи са HSV 2 инфекцијом потврђују претходну дијагнозу гениталног херпеса. Типични симптоми HSV 2 инфекције су појава једног  или више гениталних или аналних пликова /везикула или отворених рана/улцерација. Осим гениталних улкуса, симптоми нове  гениталне херпес инфекције често укључују грозницу, болове у тијелу и отечене лимфне чворове.

HSV 1 и HSV 2 инфекције су доживотне.

HIV вирус

Етиологија: HIV 1, и HIV 2- РНК вирус, familia retroviridae

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски вирусоноша (крв, сјемена течност, вагинални секрет и мајчино млијеко)

Путеви преношења: полни контакт,  крв и крвни деривати, перинатално/вертикална трансмисија ( Са мајке на дјете)

Инкубација: два мјесеца до 10 и више година.

Клиничка слика: симптоми који  подсјећају на грипу, повишена температура, исцрпљеност, главобоља,увећање лимфних чворова…Болест има неколико фаза :акутна фаза  ХИВ инфекције, асимптоматска фаза,  рана симптоматска  фаза и терминална фаза болести.

Сузбијање: пријављивање обољења, епидемиолошко испитивање (испитивање  сумњивих на обољење) лабораторијска дијагностика, лијечење, здравствено васпитни рад.

Хепатитис Б

Етиологија: хепатитис Б вирус -ХБВ-ДНK вирус,  familia hepadnaviridae

Извор заразе: обољела особа или антигеноша

Путеви преношења: директан контакт –  перкутана инокулација, преко слузокоже-полни контакт, вертикална трансмисија  са мајке на дјете

Улазна врата: оштећена кожа и слузокожа (полна, букална) и коњуктиве.

Инкубација: 40-180 дана.

Клиничка слика: акутни хепатитис (губитак апетита, мучнина и исцрпљеност, болови у стомаку,жутица) хронични хепатитис , цироза јетре, ПХЦ (примарни хепатоцелуларни карцином) јетре.

Хепатитис Б је  један од водећих здравствених проблема у свијету, који погађа преко 2 милијарде људи.. Ова подмукла болест је преко 100 пута инфективнија од АИДС-а и за сада не располажемо адекватном ефикасном терапијом, али је можемо спречити вакцинацијом.

Хепатитис Б води у стање доживотног клицоноштва; посљедице ове болести могу бити  цироза и карцином јетре.

Инфекција Humani papiloma вирусом – HPV

Етиологија: хумани папилома вирус, спада у  ДНА вирус, familia papovaviridae.

До сада је идентификованао око  100 типова хуманог папилома вируса  (HPV ); најмање 40 изазива инфекције гениталне регије.

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски вирусоноша

Путеви преношења: директним контактом са зараженом кожом и слузокожом, Улазна врата: кожа и слузокожа урогениталног тракта и коњуктиве.

Инкубација: од неколико дана до неколико мјесеци.

Клиничка слика: вирус се налази у ћелијама коже или слузокоже и обично не изазива никакве симптоме. HPV-16, 18, 31, 33, 35  и  45 стварају равне и скоро невидљиве брадавице/кондиломе / које могу постати малигне док HPV -6 и 11 представљају најчешће узрочнике кондилома, лако су уочљиви и не изазивају рак. Сматра се да прелаз кондилома у рак захтјева присуство других штетних фактора као што су зараженост herpes simplex вирусом, лош имунолошки статус и пушење.

Трихомонијаза (Trichomoniasis)

Етиологија: протозоа Трихомонас вагиналис (Trichomonas vaginalis )

Извор заразе: обољела особа и асимптоматски носиоци Трихомонијазе .

Путеви преношења: полним контактом те  контактом слузнице са ејакулатом, вагиналним или цервикалним секретом и урином .

Улазна врата: слузокожа урогениталног тракта, вертикална трансмисија са мајке на дијете

Инкубација: 4 до 28 дана

Клиничка слика: 25-50 одсто жена са овом инфекцијом нема никаквих симптома. Могу се јавити бол при мокрењу, свраб и надраженост гениталија. Најчешћа клиничка манифестација код жена је vaginitis, , мада се могу јавити и bartolinitis( запаљење бартолинијеве жлијезде ), adneksitis (упала јајника и јајовода), piosalpinks (гнојна упала јајовода), cervicitis (упала грлића материце,i endometritis (упала ендометријума- унутрашњег дијела материце. Присутна је разлика у клиничкој слици код мушкараца и жена. Код мушкараца се обично не јављају симптоми.