Полно преносиве инфекције
Према подацима Свјетске здравствене организације – СЗО, полно/сексуално преносиве инфекције су једна од пет врста болести због којих одрасли широм свјета најчешће траже медицинску помоћ.
Према подацима Свјетске здравствене организације – СЗО, полно/сексуално преносиве инфекције су једна од пет врста болести због којих одрасли широм свјета најчешће траже медицинску помоћ.
Појам полно/сексуално преносиве инфекције или скраћено ППИ/СПИ (енгл. sexual transmitted infection-STI):
Полно преносиве инфекције су заразне болести које се преносе са заражене особе на здраву, најчешће сексуалним контактом (укључујући вагинални, анални и орални секс). Неке полно преносиве инфекције такође се могу преносити и другим начинима преноса, попут крви или крвних деривата и других тјелесних течности (сперма, вагинални секрет, пљувачка, мајчино млијеко). Неке од полно преносивих инфекција, могу се пренијети са мајке на дијете, током трудноће и порођаја тзв. вертикалном трансмисијом болести.
Три полно преносиве инфекције чији су узрочници: humani papiloma virus (HPV), trihomonas vaginalis и hlamidia trahomatis, чине 88 одсто од свих полно преносивих инфекција у доби од 15.-24. године живота. Ови подаци о ППИ јасно указују да су најугроженија популација сексуално активни млади, старосне доби од 16. до 26.године.
Као најзначајнији узроци глобалне раширености полно преносивих инфекција наводе се: сексуална револуција, миграције становништва, рат, лоше хигијенске прилике, здравствена непросвјећеност, ризична понашања (рано ступање у сексуалне односе, више сексуалних партнера, нередовно коришћење кондома, случајни партнери, коришћење психоактивних суспстанци – ПАС, ИВ дроге…), недоступност здравствених услуга, незнање, недоступност кондома и др.
Основни симптоми полно/сексуално преносивих инфекција су:
У великом броју случајева тегобе и симптоми не морају бити присутни. Некада могу проћи недјеље, мјесеци или године, нарочито код HIV инфекције, до појаве првих симптома болести.
С обзиром да многе инфекције могу бити без симптома, инфицирана особа ће лакше улазити у незаштићен сексуални однос а да при томе није свјесна да преноси болест партнеру. Исто тако, недостатак симптома и тегоба за собом повлачи и нејављање љекару, тако да неће започети лијечење на вријеме, чиме се ствара повољно окружење за развој бројних компликација.
Нелијечене сексуално преносиве инфекције доводе до развоја слиједећих компликација:
Три бактеријске ППИ (хламидија, гонореја и сифилис) и једна паразитарна ППИ (трихомонијаза) су излијечиве ефикасном примјеном постојећих антибиотика.
За херпес и HIV, доступни су антивирални лијекови који могу модулирати ток болести, иако је не могу излијечити. Код хепатитиса Б, модулатори имуног система (интерферон) и антивирусни лијекови могу помоћи у борби против вируса и успорити оштећења јетре.
Превентивне мјере дјеле се на:
а) Опште мјере су:
б) Специфичне мјере су: