Малољетничка трудноћа

Под појмом малољетничке трудноће мислимо на трудноће у периоду адолесценције.

Малољетничка трудноћа у пракси је ријетко ствар избора, како за мајку тако и за оца. Обоје су затечени постојећим стањем, али се пажња најчешће поклања жени у рјешавању насталог стања, што је разумљиво, али не треба занемарити ни улогу оца. Реалност је да је и за ово, као и за већину животних ствари потребно двоје, тако да се за одговорност, одлуке и посљедице требају питати оба родитеља, без обзира на њихове године.

Ове трудноће представљају проблем  јер  физички и ментални развој дјевојчица још није завршен, што носи многе потенцијалне опасности, као што су повећан ризик од спонтаног абортуса, заостајања плода у развоју, пријевременог порода, полно преносивих болести које су најчешће непрепознате и нелијечене  прије трудноће (Mycoplasma, Trichomonas и HPV који су могући узрочници спонтаног абортуса).

Повећано оптерећење кардиоваскуларног система  може довести до развоја  гестозе, стања опасног по мајку и дијете, које води повишеном крвном притиску и заостајању  у  расту дјетета. Може доћи и до поремећаја метаболизма шећера, с убрзаним растом незрелог дјетета, до деформација мишићно – коштаног апарата због преурањеног повећаног оптерећење скелета итд.

Често се трудноћа открије касније, без адекватне припреме, анализа и редовних контрола, те се неки проблеми везани за развој плода не открију правовремено.

Важно је од почетка укључити оба родитеља, без обзира на исход. Свака малољетничка трудноћа, поред чињенице да су се двоје младих упустили у сексуалне односе без заштите, има често и другу позадину, попут животних околности, фактора средине, одрастања, васпитања и сл.

Њихови родитељи, околина, као и одговарајуће службе, често их дискриминишу и не укључују у рјешавање постојеће ситуације.

Врло често  се млади  отац и не  пита за мишљење, а често се од стране околине доживљава  као неодговоран или немаран. Међутим, постоје случајеви младих очева који су једнако укључени и посвећени бризи о дјеци и мајкама. Истина је и да многи младићи немају жељу да буду дио свега тога.

Разлози су бројни.

Најчешће нису свјесни озбиљности новонастале ситуације, затечени су чињеницом да живот губи ону безбрижну ноту, да су незапослени и да не могу да обезбиједе материјалну подршку за дијете. Понекад желе да буду укључени у бригу о својој дјетету, али су у томе спријечени од стране дјететове мајке,  његове или њене породице или околине.

Разумијевање и пружање подршке, како од родитеља, тако и интитуција, не значи  охрабривање малољетничких трудноћа, него давање могућности да се, ако до ње дође, све заврши на најбољи могући начин.