Пубертет
Пубертет је временско раздобље између дјетињства и адолесценције. Осцилације су могуће, али најчешће почиње између 10. и 15. године живота.
Пубертет не само да јој претходи, већ је и прва фаза адолесценције. За пубертет је карактеристичан постепен, али често и буран развој секундарних полних карактеристика, што чини тијело спремним за репродукцију и емоционалну нестабилност. Другим ријечима, све ово за тебе значи да немаш појма шта ти се дешава. Промјене су у срцу, у глави и тијелу. Примјећујеш да се то дешава и твојим вршњацима. Можда би некога и питао/ла, али се плашиш да ћеш испасти смијешан/а.
Мало ћемо ти олакшати.
Емоционалне промјене су сличне код особа оба пола и манифестују се као:
- емоционална нестабилност значи да ти се расположење често мијења (под утицајем хормона) као одговор на психичке и физичке промјене које доживљаваш те бурније реагујеш него што је то било раније
- мијењаш ставове о начину живота, суочаваш се са очекивањама околине о твом „одраслијем“ понашању
- доживљаваш кризу идентитета, питаш се ко си заправо ти, најчешће због физичких промјена и мањка самопоуздања
- тешкоће у начину комуникације са другим људима, поготово са родитељима, те се јавља потреба за потрђивањем своје позиције међу вршњацима
- огледало постаје најбољи пријатељ, па се поред опсједнутности сопственим изгледом јавља и усмјереност на супротан пол и на идоле на друштвеним мрежама, телевизији и слично, што је код дјевојчица чешће
- инвалидитет и пубертет – дјевојчице/дјечаци, са било којим обликом инвалидитета у овом периоду носе додатно бреме, јер ће тегобе које од раније постоје, захваљујући утицају хормона, физичким промјенама и изазовима које одрастање носи, добити нову тежину, како у физичком тако и у емотивном смислу.
Подршка, разумијевање и сигурност од стране окружења могу да учине овај период лакшим и љепшим.
Физичке промјене
Дјевојчице
Дјевојчице у пубертет улазе нешто раније у односу на дјечаке, најчешће око десете године.
Први знаци, као што су раст груди и појава стидних длачица, се јављаjу између девете и једанаесте године.
Раст је убрзан, појачава се масно ткиво што доводи до појаве прве менструације, најчешће око дванаесте године. Важно је напоменути да прве менструације најчешће нису редовне ни сличне једна другој, како по времену јављања, тако ни по обилности, болности и сл. Постаће редовне у прве двије године од појављивања.
Поред лојних, појачава се раст и знојних жлијезда па долази до појачаног знојења, појаве масне коже и косе као и првих бубуљица.
Дјечаци
Пубертет код дјечака започиње око дванаесте године, а често се догађа да се први знаци примијете већ око десете године. Дјечаци почињу касније расти, а врхунац њиховог раста догађа се при крају пубертета. Њихов је раст пуно наглији, јер имају већи ниво тестостерона. Прве промјене које дјечаци на уласку у пубертет примјећују јављају се на спољашњим полним органима.
Око четрнаесте године јављају се ноћне ејакулације, што дјечаке често додатно збуњује. Значајна је интензивнија појава длачица, док оне на лицу (испод носа и на бради) доказују да напокон улазе у свијет одраслих. Продубљивање гласа (мутирање) такође је једна од карактеристика пубертета. Нагли раст попраћен је прво растом главе, руку и ногу, те ти дијелови достижу крајњу дужину при крају пубертета, за разлику од трупа, па је потребно неко вријеме док се сви дијелови не ускладе. Интензивније је и јачање костура и мишићне масе.
Дјечаке не заобилазе неугодне бубуљице, те појачано лучење жлијезда знојница, па редовно одржавање хигијене постаје важније него икада прије.